Incoterms ili paritet isporuke šta je paritet isporuke
Incoterms (engl. International Commercial Terms) ili pariteti predstavljaju uslove međunarodne trgovine koji se najčešće koriste u svakodnevnoj praksi. Pravila je objavila Međunarodna trgovinska komora (ICC, engl. International Chamber of Comerce) još 1936. godine pod nazivom “INCOTERMS 1936”. Pariteti isporuke skraćenice koje možete videti na našem sajtu prilikom popunjavanja zahetva za transport robe.
Incoterms pojmovi koji se često koriste
Među najvažnijim pojmovima su “isporuka”, “prevoznik” i “špediter”.
- Isporuka je trenutak kada se odgovornost za robu prebacuje sa prodavca na kupca.
- Prevoznik je svako lice koje nudi uslugu prevoza bilo kojom vrstom saobraćaja i koje nudi ugovor o prevozu.
- Špediter se odnosi na firmu koja posreduje ili organizuje prevoz.
Takođe, srećemo i pojmove “terminal”, “franko” i “prispeće”.
- Terminal predstavlja bilo koje prekriveno mesto poput skladišta, pristaništa ili kontejnera gde se odvija isporuka robe.
- Franko predstavlja obavezu prodavca da dostavi robu do određenog mesta odakle je prevoznik preuzima.
- Prispeće predstavlja trenutak do kog je prevoz plaćen.
Pravila za bilo koju vrstu transporta
Pravila se uglavnom odnose na nivoe odgovornosti koje snose prodavac ili kupac. Pariteti nude čitav spektar pravila i objasnićemo svako ponaosob. Incoterms 2010 čine 11 pravila. U prvoj grupi su sedam pravila Incoterms 2010 koja se mogu koristiti bez obzira na izabrani način transporta i bez obzira na to koristi li se jedan ili više načina prevoza.
EXW – ili pravilo Franko Fabrika. Pravilo u kome se maksimalna odgovornost odnosi na kupca, a minimalna odgovornost na prodavca. Roba se stavlja na raspolaganje u objektima prodavca, a kupac snosi sve rizike u vezi sa prevozom robe na konačno odredište.
FCA – ili pravilo Franko Prevoznik. Prodavac predaje izvozno ocarinjenu robu na određenom mestu prevozniku kog je kupac odabrao. Ovo pravilo je idealno za bilo koji oblik transporta: avio, drumski ili modalni.
CPT – ili pravilo prevoza do naznačenog odredišta. Troškovi vozarine su plaćeni do naznačenog mesta. Prodavac snosi troškove sve do tog naznačenog mesta, a kada se roba preda kupcu rizik se prenosi na njega.
CIP – ili pravilo prevoza i osiguranja do naznačenog mesta. Svi troškovi prevoza kao i osiguranja robe važe do ugovorom naznačenog mesta. Dotle sve troškove snosi prodavac i u te troškove uključuje se i osiguranje. Rizik se prenosi prevozniku sa predavanjem robe.
DAT – isporučeno na terminalu. Ovo pravilo znači da prodavac snosi troškove transporta do naznačenog terminala. Ovo se odnosi na luku, mesto odredišta ili skladište koje će poslužiti kao mesto privremenog iskrcavanja robe. Prodavac mora iskrcati robu i dok to ne uradi – sav trošak i rizik je na njemu dok roba nije isporučena. U to su takođe uključene i izvozne carinske formalnosti, kao i tranzit kroz treću zemlju. Takođe, važno je napomenuti da će bilo kakva naknada za kašnjenje ili ležanje na terminalu uglavnom snositi prodavac.
DAP – pravilo isporuke na mestu. Uz navedeno mesto prodavac stavlja robu na raspolaganje kupcu na određenom prevoznom sredstvu. Prodavac i u ovom slučaju snosi troškove i rizik kada je u pitanju tranzit kroz treću zemlju, troškove pakovanja i izvozne carinske formalnosti. Odgovornost prodavca prestaje na mestu koje je prethodno definisano ugovorom o preuzimanju od strane kupca.
DDP – ili pravilo naznačeno mesto odredišta. U ovom slučaju prodavac snosi sve troškove transporta i sav rizik do trenutka dostave i carinjenja robe. Ovo pravilo stavlja maksimalnu odgovornost na prodavca, a minimalnu na kupca. Uglavnom zbog mogućeg kašnjenja robe mora se voditi računa kada je ovo pravilo u pitanju.
U drugoj klasi pravila Incoterms 2010 je četiri pravila za pomorski transport robe gde luka predstavlja tačku isporuke i mesto do kojega se roba dovozi kupcu, pa tako pravilo ima oznaku „more i unutrašnje vode“:
FAS – Franko uz bok broda (u naznačenoj luci): prodavac mora da doveze i postavi robu pored broda, spremnu za utovar u naznačenoj luci. Prodavac takođe mora da izvozno ocarini robu i pripremi sve papire neophodne za transport.
FOB – Franko utovareno na brod (u naznačenoj luci): prodavac mora da utovari robu na brod koji je određen od strane kupca, izvozno ocarinjenu. Ovo je veoma često korišćen paritet u brodskom transportu.
CFR – Troškovi i vozarina plaćeni (do naznačene luke): prodavac mora da plati troškove transporta do naznačene luke. Međutim rizik se prenosi na kupca u momenu kada se roba fizički odvoji od broda.
CIF – Troškovi, vozarina i osiguranje (do naznačene luke): ovaj paritet je isti kao i CFR uz dodatni uslov da prodavac mora da pokrije troškove osiguranja i za kupca.
INCOTERMS 2020 PRAVILA
Postoje dve ključne izmene u Incoterms® 2020 pravilima u poređenju sa izdanjem 2010:
- DAT (Delivered at Terminal) preimenovan je u Delivered at Place Unloaded (DPU).
- FCA (Free Carrier) sada omogućava da se teretnice izdaju nakon utovara.
Ostale izmene uključuju:
- CIF (Cost, Insurance and Freight) i CIP (Carriage and Insurance Paid To) imaju nove aranžmane osiguranja, ali nivo osiguranja je i dalje stvar dogovora između kupca i prodavca.
- Preciznije je navedena raspodela troškova između kupca i prodavca – u jednom članu su navedeni svi troškovi za koje je odgovoran kupac odnosno prodavac.
- FCA (Free Carrier), DAP (Delivered at Place), DPU (Delivered at Place Unloaded) i DDP (Delivered Duty Paid) sada uzimaju u obzir kupca i prodavca koji organizuju sopstveni prevoz, umesto da koriste treću stranu.
- Bezbednosne obaveze sada su više istaknute.
- Objašnjenja za korisnike (Explanatory Notes for Users) za svaki Incoterm® zamenila su uputstva za 2010. godinu (2010 edition’s Guidance Notes) i dizajnirana su tako da korisnicima budu lakša.
- CIP sada kao obavezno pokriće osigurava ICC A ili ekvivalent tome. U okviru Incoterms® 2010 bio je to ICC C. Potrebno pokriće osiguranja prema CIF-u ostaje.
Leave A Comment